Библиотека књижевности за децу Тулипани и оџаци

Јован и Јана

Ани М. Г. Шмидт Јован и Јана – Лутка иде на пловидбу и друге приче

Са илустрацијама Фип Вестендорп
Превела: Лара Балаћ
Приредио: Никола Дробњаковић
Брош повез, формат А5, 132 стране, isbn 978-86-87993-11-2, 2010. године

У „Канону холандске историје“, поред Винсента ван Гога и Ане Франк стоји Ани Марија Гертруда Шмидт, једно од највећих имена европске књижевности за децу. Нежна невиност њених прича ствара слику света у коме се ништа лоше не може десити; света у коме можемо наћи спас и утеху. У том трагању је настала и ова књига, први сусрет наших читалаца са Ани Шмидт.

Јован и Јана су не само најпознатији, већ и најомиљенији другари у Холандији. Њихове авантуре су сакупљене у пет књига, преведене на готово све светске језике и продате у више од милион примерака.


Да су облаци посластичарнице

Оријана Ливопољац  Да су облаци посластичарнице

Са илустрацијама проф. др Радивоја Крстића
Поговор: Ранко Павловић
Брош повез, формат Б5, 78 страна, isbn 978-99955-39-50-4, 2012. године

Прво заједничко издање Бернара и Матичне библиотеке Источно Сарајево, и Оријанина прва песничка збирка.
Оријана је рођена 1981. године у Олову, данас живи у Сарајеву и мајка је четворо деце. Илустрације у овој књизи дело су истакнутог проф др Радивоја Крстића из Лозане, а графички их је обликовао Серјожа Попов.


На трагу Јована Јовановића Змаја, Момчила Тешића, Григора Витеза, Станка Раките и других класика српске поезије за дјецу, али слиједећи и савремене трендове у овој области књижевног стваралаштва, какве сусрећемо у дјелу Душка Радовића, Љубивоја Ршумовића и Моше Одаловића, на примјер, Оријана Ливопољац, засад сасвим непозната пјесникиња, јер још ништа није објављивала па ће ово бити њена прва књига, исписује искрене, каткад дирљиве стихове за најмлађе. Она је свим својим бићем окренута и посвећена дјетету, па зато, када му пише пјесму, она га њоме заправо милује, пјевуши му, тепа, њише га да лакше заспи, начас вам се учини да му пјева успаванку. У њеној поезији дијете је уздигнуто на пиједестал божанства, али у њеном обраћању том анђеоском створењу нема нимало патетике. Кад моли за здравље и срећу дјетета, пјесникиња то чини из дна душе, кад хоће да га развесели и насмије, предаје му се сва, кад пожели да га поучи, чини то ненаметљиво.

(из текста Ранка Павловића)