СРБИН БЕЗ КОСМЕТА, СВЕТИЊА БЕЗ ЗВОНА, ВИДОСАВА АРСЕНИЈЕВИЋ

У данашњици пишу многи а мало је правих. Читајући поезију Видосаве а рекао бих Видославне, уживао сам. Пуноћа поезије трезни читаоца остављајући га са мирисом босиљка, мирисом истине. Осећа се то, како који стих човек прочита о њему би могао да говори и говори. Са поезијом Видосаве Арсенијевић можемо опет гласно запевати златна се труба с Косова чује. Многи ће […]

» Read more

ВАЛЕНТИНА С. ТОПАЛОВИЋ, ЏАБЕ ЏЕЗ

Поезија Валентине С. Топаловић зрачи младошћу, а носи у себи тонове песничког бића које је већ зашло у дубоке лавиринте мисаоности откане на разбоју стварности онако како је виде млади, свакако различито од старијих, јер свет је само наша лична представа. Свакога посматра субјективно, као биће за себе, што даје увек другачију и различиту слику од објективног света, као бића […]

» Read more

Владимир Вуковић, Писма из нестајања

Затвори човек причу, окружи је мастилом и хартијом и изгуби се у њој, као пакет који стрпљиво бежи од адреса, бројева и довршености, поставши у тврдоглавој потрази за нечим етеричнијим сам свој прималац.

» Read more

Никола Париповић, Ведрине

У времену хаотичном и конфузном, подвиг је неговати тон смирен, промишљен и стрпљиво исклесан. Благо несвојствено младом духу и лутању, Никола успева да увеже одјек савременог доба са оном фином нити традиције, склада звука и риме, метрички складно и меко. „Ведрине“ представљају својеврсну борбу за очување лепоте речи, али и лепоте мисли. Делимично архаичне и лаконски извајане песме враћају нас […]

» Read more

Валентина С. Топаловић, Соха небеска

ЗАКЉУЧАК Ипак, све смо успели, Луи. Глобус се окреће, реке имају свој ток, небо и даље не пада на главу. Дођи да осмотримо заједно чему смо крв давали, за чије смо идеале гинули. Не буним се, било је неопходно. И, успели смо. Ништа се није променило. Нацрт је неоштећен зубом времена. Важно је чувати поретке и устаљене истине.

» Read more
1 2