Добрица Чолаковић, Кад греде запевају

Оно најсветлије и најсветије код писаца који знају да се обрате дечијој души јесте очувана способност гледања света кроз призму првог утиска. Све је свеже и лако, чуда не само да су могућа, већ су очигледна, јер управо сам живот представља највећу и најнедокучивију мистерију. Очи детета су прилагођене гледању под кожу ствари: сваки камен, свака грана, сваки цвет има […]

» Read more

Владимир Вуковић, Стаклена раскршћа

Да ли смо икада били свесни тога колико се раскршћа отвара у нама свакодневно? У најмању руку, дубоко у нама живи лавиринт, крхко изграђен од оног сувишка речи, свега неизговореног, свега претераног, свега превише ломљивог да би се икада могло рећи.

» Read more
1 2