Дела Селме Лагерлеф, Антихристови миракли – Предања о Христу – Јерусалим 1. део, У Даларна

Дела Селме Лагерлеф у сарадњи са Духовним центром Св. Владике Николаја у Краљеву.

Књиге је превела Марина Мадјар, а уредили протођакон Радош Младеновић и Никола Дробњаковић. Ликовна опрема Братство Св. Симеона Мироточивог. Илустрације Лука Сињорели, Бојан Миљковић, Даница Гилић и Иван Максимовић.


Селма Лагерлеф, Антихристови миракли

Антихристови миракли

Брош повез, формат А5, 310 страна, isbn 978-86-87993-44-0, 2012. године


Селма Лагрлеф, Предања о Христу

Предања о Христу

Брош повез, формат А5, 178 страна, isbn 978-86-87993-51-8, 2012. године


Селма Лагрлеф, Јерусалим 1

Јерусалим 1. део – У Даларна

Брош повез, формат А5, 260 страна, isbn 978-86-87993-68-6, 2013. године


Селма Лагерлеф, шведска књижевница и прва жена која је добила Нобелову награду за књижевност (1909. године), једна је од најпревођенијих писаца на свету. У раном детињству била је потпуно парализована али је доживела чудесно оздрављење. По завршетку школовања запошљава се као учитељица. Целог свог живота борила се против две велике пошасти – социјализма и фашизма. У роману Антихристови миракли који је после деведесет година поново преведен на српски језик, она маестрално дочарава слику једног сицилијанског градића, и метафорично европског друштва, пишући књигу о социјализму (само десетак година пред октобарску револуцију), односно антихристу који ће као и на слици чувеног ренесансног сликара Луке Сињорелија доћи са даровима и говорити са бине у Христовом лику, али ће бити лажни пророк и спаситељ.

Збирка приповедака Предања о Христу сјајно је штиво за све генерације. Књига је, као и роман Јерусалим, настала након Селминих путовања у Свету Земљу, и представља нам земни живот Господа нашег Исуса Христа као дечака, младића и на крају и Спаситеља.

Роман Јерусалим говори о једној протестантској заједници која се припрема на ходочашће у Јерусалим. Овим двотомним делом Селма Лагерлеф је постала позната широм света. Као посебан додатак овом делу објавили смо и дневник са путовања групе краљевачких поклоника који су 1930. године походили Јерусалим са Светим Владиком Николајем.

Селма је умрла од последица срчаног удара 16. марта 1940. године, ослобађајући европске интелектуалце нацистичких логора и народ Финске совјетске окупације.


А човек, који током побуне би подучен од слике, поче свету проповедати једно ново учење, које се зове социјализам, и који је обично антихришћанство.

И воли оно, и одриче се, и учи и трпи као и хришћанство,

па има све сличности са њим, као што лажна слика из Арачелија има сличности са правом Христовом Иконом.

И као и лажна слика и оно говори: „Моје царство је једино од овога света.“ А иако је слика, која је ширила учење, неопажена и непозната, њено учење није, већ пролази светом са жељом да га спаси и преобликује.

Оно се шири из дана у дан. Пролази кроз све земље и носи многа имена, и тако је заводљиво притом својим обећањем о земаљској срећи и уживању за све, да привлачи присталице више од свега што је светом ходало још од Христовог времена.

Онда они најмањи вриснуше, док је најстарији дечко одговарао:

„Ми не хајемо за пут у Јерусалим. Хоћемо кући.“

И још дуго пошто су деца враћена  на станицу, и седела у вагонима, настављала су да плачу и да се жале:

„Не хајемо за пут у Јерусалим. Хоћемо кући.“