Тихи глас Честертон

Гилберт Кит Честертон, Правоверје

Правоверје

Гилберт Кит Честертон Правоверје

Превео: Душан Јагличић
Приредио: Никола Дробњаковић
Предговор: ђакон Андреј Курајев
Поговор: Владимир Димитријевић
Брош повез, формат А5, 208 страна, isbn 978-86-87993-26-6, 2011. године


Честертон је био човек који је свим својим бићем веровао у Бога. И то му је давало могућност да поима свет који је у Христу, Логосу Божјем, заволео. Знао је да се истина логички може наћи једино ако је срцем већ откривена, без логике.


Он никада није крио своје сузе. Напротив, јасно их је показао на свом незаштићеном лицу, изнео их је на светло дана какво обасјава далеке видике Његовог родног града. Ипак, нешто је и скрио. Горди надљуди и империјалне дипломате поносни су зато што обуздавају свој бес. Он никад није суздржавао свој бес. Побацао је тезге низ степенице храма и испитивао људе како мисле да избегну проклетства пакла. Ипак, у понечему се и обуздао. Рећи ћу то са страхопоштовањем. Постојала је у тој силној личности нијанса коју морам назвати снебивљивошћу. Било је нечег што је скривао од свих људи док је походио гору да се моли. Било је нечег што је стално прећуткивао, у пламеној осами или у тишини. Постоји једна ствар која је била превелика, чак и за Бога док је ходао нашом земљом, да нам буде показана. Замишљам каткад да је то Његова радост.

(Гилберт Кит Честертон у Правоверју)

About the author

админ