Изабрана дела Гилберта К. Честертона

Прво коло у пет књига са издавачком кућом Отачник

Уредници: Благоје Пантелић и Никола Дробњаковић
Дизајн: Ристо Топалоски
Све књиге су одштампане на рециклираном папиру.


Честертон, Кугла и крст

Кугла и крст

Превео: Мирко Бижић
Брош повез, формат А5, 245 страна, isbn 978-86-87993-58-7,2013. године


Честертон, Све из мог џепа

Све из мога џепа изабрани есеји

Превео: Милан Рамадански
Брош повез, формат А5, 149 страна, isbn 978-86-87993-60-0,2013. године


Честертон, Клуб уврнутих заната

Клуб уврнутих заната

Превео: Милан Милетић
Брош повез, формат А5, 137 страна, isbn 978-86-87993-59-4,2013. године


 Честертон, Шта не ваља на свету

Шта не ваља на свету

Превео: Милан Милетић
Брош повез, формат А5, 206 страна, isbn 978-86-87993-61-7,2013. године


Честертон, Злочини Енглеске

Злочини Енглеске

Превео: Мирко Бижић
Брош повез, формат А5, 104стране, isbn 978-86-87993-62-4,2013. године

УКРАТКО О ИЗАБРАНИМ ДЕЛИМА Г.К.Ч.

Стваралаштво Гилберта К. Честертона је огромно; објавио је око 4000 есеја, 200 прича, 80 књига, стотине песама, драма итд. Колико је обимно толико је у сваком смислу и значајно… Чувени Борхес је, на пример, о њему записао да је „један од најистакнутијих писаца нашега времена, не само због своје срећне инвентивности, визуалне имагинације и детиње или божанске радости толико очите у свим његовим делима, него такође због своје реторичке вештине и потпуне бриљантности свога умећа.“ Борхес није био једини који се одушевљавао књигама овог по свему великог хришћанског писца и мислиоца. Под његовим утицајем стварали су и Толкин, Агата Кристи, и др; читајући једну његову књигу Мајкл Колинс је био подстакнут да поведе покрет за независнот Ирске, а након једног његовог новинског чланка је и Махатма Ганди одлучио да се побуни против колонијалних власти; млади атеиста К. С. Луис је постао хришћанин читајући његовог Вечног човека; занимљиво је поменути и писца Филипa Јенсиja који је једном рекао да када би се нашао насукан на пустом острву и могао да изабере само једну књигу поред Библије, одабрао би Честертонову духовну аутобиографију  – Правоверје. Оваквих примера има још, али већ и наведени довољно говоре да се ради о аутору који је вредан сваке пажње.

У Србији, коју је Честертон, узгред буди речено, веома волео и о којој је писао, било је преведено пар његових књига, али оне нису будиле веће интересовање публике. Намера нам је да се то промени. Први корак је да Честертоново стваралаштво учинимо доступним нашим читаоцима, и зато смо покренули велики издавачки пројекат  који ће се реализовати наредних неколико година; реч је о објављивању његових Изабраних дела, али и публиковањутекстова и књига које се баве његовим стваралаштвом.


ЦИТАТИ

Мој став према напретку прешао је с антагонизма на досаду. Давно сам престао да полемишем са људима који преферирају четвртак уместо среде само зато јер је четвртак.

У савременом свету првенствено смо суочени са изванредном појавом да се људи окрећу новим идеалима, а да нису пробали старе. Људи се нису уморили од хришћанства; никада нису имали довољно хришћанства да би га се уморили. Људи се никада нису уморили од политичке правде; уморили су се чекајући на њу.

Философија је или вечна или није философија.

Не само да је вера мати читаве енергије света, него су њени противници очеви сваке светске збрке. Секуларисти нису разорили божанске вредности, али јесу успели порушити секуларне вредности, ако им је то за какву утеху. Титани нису свладали небеса, али јесу опустошили свет.

Лажна религија се препознаје по томе што увек настоји да конкретне чињенице изрази као апстрактне; она разврат назива сексуалношћу, вино алкохолом, брутално изгладњавање – економским проблемом. Права вера управља енергију у другом смеру и увек настоји да људима пружи истину као чињеницу. Притоме настоји да апстрактне ствари учини једноставним и конкретним,  да људи не само признају него и препознају истину; да јевиде, омиришу, додирну, чују и окусе.

’Слободно мишљење’ може бити сугестивно, може бити инспиративно, може садржати колико желиш доприноса који потичу и зживотности и разноликости. Али постоји нешто што слободно мишљење никако не може бити ни на који начин –  слободно мишљење никада не може бити напредно. Оно никада не може бити прогресивно јер не прихвата ништа из прошлости; оно сваки пут почиње из почетка; и сваки пут се креће у различитом правцу.


Књижевност је један од облика среће; можда ми ниједан писац није подарио толико срећних сати као Честертон.

(Борхес)