Заклетва животу

Књиге свештеника др Оливера Суботића

Свештеник др Оливер Суботић

Презвитер Оливер Суботић је рођен 1977. године у Новој Вароши (Србија). У раној младости показује активно интересовање само за две области: борилачке вештине (активно тренира шотокан карате) и информационе технологије (интересује се пре свега за рачунарску графику и анимацију). У родном граду завршава Природно-математичку гимназију, после које уписује студије на Одсеку за информационе технологије ФОН-а у Београду (1996. г.) и наставља са интензивним тренирањем борилачких вештина (реални аикидо код Љубе Врачаревића), планирајући да свој животни пут настави и даље у том смеру.

Са православним хришћанством у његовој пуноћи долази у додир крајем деведесетих, када се упознаје са светоотачком литературом Православне Цркве, што представља кључну прекретницу у његовом животу. У Васкрслом Христу, онако како га сведоче Светитељи Цркве, проналази одговор на сва своја животна питања, трагања и лутања. После неког времена одлучује да се посвети служби Цркви, те упоредо са студијама ФОН-а уписује и Православни богословски факултет у Београду (2000. г.). На ФОН-у је дипломирао 2004. године. На Православном богословском факултету је дипломирао 2005. године, а потом на истом и магистрирао 2008. године. Докторирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2011. године.

У чин ђакона је рукоположен 22. јануара 2008. године, у Српској Патријаршији у Београду и постављен на службу у храм Вазнесења Господњег у Жаркову. У чин презвитера рукоположен је на Богојављење 2011. године и постављен за петог пароха жарковачког.

При крају основних студија је једно време радио као стручни сарадник Више електротехничке школе у Београду, на предметима Компјутерска графика и Компјутерска анимација, а по дипломирању се запошљава на Православном богословском факултету као стручни сарадник на информационим делатностима у оквиру Информационо-документационог центра. Од стране Светог Архијерејског Синода СПЦ је крајем 2007. године постављен за главног и одговорног уредника часописа Православни мисионар, званичног мисионарског гласила за младе. У исто време је постао члан Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке и предавао верску наставу у Деветој београдској гимназији (2007-2009) и у Рачунарској гимназији (2009) у Београду. Један краћи период је био и вршилац дужности председника Светосавске омладинске заједнице (СОЗ) Архиепископије београдско-карловачке. У оквиру Катихетског одбора Архиепископије је активан у Одељењу за стручно саветовање катихета и унапређење квалитета верске наставе. Непосредно по оснивању Центра за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој (августа 2008. године) постављен је за његовог управника, и на том месту остаје и пошто је Центар пребачен под директну управу Синода СПЦ (септембар 2012. г.).

Објавио је  седам књига:

  1. 3D Studio MAX3: Tehnike modelinga, CADArt, Нови Сад 2000.

  2. Биометријски системи идентификације: критичка студија, Институт за политичке студије, Београд 2007.

  3. Човек и информационе технологије: поглед из православне перспективе, Информативна служба СПЦ, Београд 2006; друго, измењено издање, Бернар, Нови Бановци-Београд 2013.

  4. Црква и глобализација: структура, однос и последице, прво издање: Неа Ника, Београд 2009; друго, измењено и допуњено издање: Бернар, Нови Бановци-Београд 2011; треће, побољшано издање: Бернар,2014.

  5. Информационо контролисано друштво, Бернар, Београд 2011.

  6. Дигитални изазов: путеви хришћанства у цивилизацији бинарног кода, Бернар, Нови Бановци-Београд 2012; друго издање Бернар, 2014.

  7. Недељне беседеБернар, Нови Бановци-Београд 2014.

 и више десетина текстова.

Учествовао је на више десетина стручних скупова, конференција, трибина и округлих столова одржаних у земљи и иностранству на теме односа православне теологије према феноменима информационих технологија, мас-медија и глобализације. Посебна тематика у оквиру које је био активан неколико година јесте приватност у савременој цивилизацији и њен значај за слободу личности. У неколико наврата је био званични представник СПЦ при иницијативама од ширег друштвеног значаја које су се односиле на употребу савремених информационо-комуникационих технологија.

About the author

админ