Владимир Вуковић, Писма из нестајања

Затвори човек причу, окружи је мастилом и хартијом и изгуби се у њој, као пакет који стрпљиво бежи од адреса, бројева и довршености, поставши у тврдоглавој потрази за нечим етеричнијим сам свој прималац.

» Read more

Никола Париповић, Ведрине

У времену хаотичном и конфузном, подвиг је неговати тон смирен, промишљен и стрпљиво исклесан. Благо несвојствено младом духу и лутању, Никола успева да увеже одјек савременог доба са оном фином нити традиције, склада звука и риме, метрички складно и меко. „Ведрине“ представљају својеврсну борбу за очување лепоте речи, али и лепоте мисли. Делимично архаичне и лаконски извајане песме враћају нас […]

» Read more

Валентина С. Топаловић, Соха небеска

ЗАКЉУЧАК Ипак, све смо успели, Луи. Глобус се окреће, реке имају свој ток, небо и даље не пада на главу. Дођи да осмотримо заједно чему смо крв давали, за чије смо идеале гинули. Не буним се, било је неопходно. И, успели смо. Ништа се није променило. Нацрт је неоштећен зубом времена. Важно је чувати поретке и устаљене истине.

» Read more

Добрица Чолаковић, Кад греде запевају

Оно најсветлије и најсветије код писаца који знају да се обрате дечијој души јесте очувана способност гледања света кроз призму првог утиска. Све је свеже и лако, чуда не само да су могућа, већ су очигледна, јер управо сам живот представља највећу и најнедокучивију мистерију. Очи детета су прилагођене гледању под кожу ствари: сваки камен, свака грана, сваки цвет има […]

» Read more

Владимир Вуковић, Стаклена раскршћа

Да ли смо икада били свесни тога колико се раскршћа отвара у нама свакодневно? У најмању руку, дубоко у нама живи лавиринт, крхко изграђен од оног сувишка речи, свега неизговореног, свега претераног, свега превише ломљивог да би се икада могло рећи.

» Read more