Трилогија Ивана Иљина, Ватре живота

Појуће срце Загледан у живот 

Појуће срце (књига тихих сазрцања)

Загледан у живот (књига промишљања свакодневице)

Поглед у даљину (књига промишљања и надања)

Иван Алексејевич Иљин један је од највећих умова Русије XX-ог века. Осуђен на смрт, па прогнан из отаџбине, коју је волео, славио и бранио као нико пре. Његова хришћанска философска мисао утемељена на Оцима цркве заиста је прави светионик свим мислећим словенским интелектуалцима. Ватре живота, три књиге философско уметничке прозе повезане истом идејом, су настајале од 1938. до 1945. године. Ово је прво издање Иљинове трилогије у целини на српском језику у преводу Владимира Јагличића (осим есеја у последњој књизи које је раније превео Радослав Божић) и још један велики позив да се безизлаз у који је запала западна цивилизација надиђе љубављу.

Појуће срце

Појуће срце (књига тихих сазрцања)

Превео: Владимир Јагличић
Приредио: Никола Дробњаковић
Предговор: протођакон Радош Младеновић
Поговор: В. И. Курајев
Брош повез, формат А5, 198 страна, isbn 978-86-87993-08-2, 2010. године


…како наш дивни Иван Александрович Иљин каже: човек је једно велико појуће срце, једна велика поема живота. Његове аутентичне категорије нису супстанција, квантитет, квалитет, модалитет, не исцрпљује се појам човека у ставовима које мисао људска развија према објективитету, него се аутентично појављује у свету онако како воли, како мрзи, како стрепи, како дрхти, како се радује, како тугује, како пева, како ћути, како живи и како умире, како се нада и како верује.

(протођакон Радош Младеновић)


Загледан у живот

Загледан у живот (књига промишљања свакодневице)

Превео: Владимир Јагличић
Приредио: Никола Дробњаковић
Предговор: Владимир Јагличић
Брош повез, формат А5, 196 страна, isbn 978-86-87993-09-9, 2010. године


У основи Иљинових поука су библијске заповести, али прилагођене јатном умножењу брига које заокупљају модерног човека. С тим тешким променама, мења се и позиција човекова – он мора уложити далеко више напора да би савладао завист, злурадост, сопствене неосноване прохтеве, да би се ослободио, напокон, „исувише људскога“, онда кад дође тренутак за коначно ослобођење. Иљинове поуке су, зато, припрема. Духовна припрема за свепобедни мир који треба да постане наша свакодневица, пре и после сваке пресудне борбе, с другима и собом.

(Владимир Јагличић)


Поглед у даљини

Поглед у даљину (књига промишљања и надања)

Превели: Радослав Божић и Владимир Јагличић
Приредио: Никола Дробњаковић
Поговор: др Александар Петровић
Брош повез, формат А5, 336 страна, isbn 978-86-87993-14-3, 2010. године


Непобитно је да је Иљинов углед у постсовјетској Русији веома порастао, али није баш лако одговорити на питање у којој ће мери његови дубоки увиди да стекну и своју праву примену. Нови светски поредак и пратећа глобализација баш и нису склони поштовању тог надасве природног односа у фамилији и држави, за који се он свом душом залагао. Ако га само технички буду подражавали, генерализоваће се још једна у низу наивности да је са тиме људско достојанство још увек остало уважено.

(Др Александар Петровић)


Савремена култура је уздрмана у својим темељима, и то угрожава њено даље постојање. А све зато што ју је формирало задављено, умртвљено срце; и ево, сада та климава структура стваралачког душевног акта, и, последично, културе, почиње да се отелотворује и да води ка најтежим последицама. Савремено човечанство мора схватити да без срца ствар не иде и неће кренути, да је потребно њено дубоко преосмишљење, на дуге стазе…

…Данашњи човек, плашећи се неминовног сиромаштва и опијајући се умишљеном снагом капитала, труди се да „доживи“ што је могуће више, а пружи у замену што је могуће мање. Он јури корист, жуди да има много, а, притом, уопште не жели да се замара радом. Он жели дуго да живи и да се наслађује животом, а затим се труди да се одвоји од својих занимања што је могуће брже, лакше, формално, само да не буде окован обавезом, само да се не уживи душом…У коначном збиру, он сматра корисним за себе да се одвоји од свега што му се чини „неважним“ или „ситним“.

(из есеја Овако се даље не може)