ВАЛЕНТИНА С. ТОПАЛОВИЋ, ЏАБЕ ЏЕЗ

Валентина С. Топаловић, Џабе џез

Поезија Валентине С. Топаловић зрачи младошћу, а носи у себи тонове песничког бића које је већ зашло у дубоке лавиринте мисаоности откане на разбоју стварности онако како је виде млади, свакако различито од старијих, јер свет је само наша лична представа. Свакога посматра субјективно, као биће за себе, што даје увек другачију и различиту слику од објективног света, као бића по себи. У том лавиринту Валентина је “слободна у пустињи” да тумачи свет на свој, младалачки начин, док они други таложе “новац и боре у своје обле заблуде”. Њена дилема је да ли смо “узрок и последица тишина или густог звука што се низ грло слива”. Од певања о Мисисипију, преко бубњева Њу Орлеанса она стиже, кроз модерну лексику, до исказа који се од појединачног уздиже до универзалног плана. Са Валентином С. Топаловић наша поезија има будућност.

Из образложења жирија награде „Драгомир Брајковић“ за поезију младих


ДОШЛА САМ У БАР
И ПИЛА МНОГО ЏИНА
Имам једног човека и он
Није мој
Свака се бол до поноћи
Меко прима
Али кад срце откуца мрак
Фрак душа спусти на шанк
Креће плима
Наточи ми, мили, кул џез
До дна
Никада нас није стезао мрак
Него тек жуљала истина
Човечанство у ланцима
Окови по прстима
Окови на капцима
Они којe раскидамо
А највише они
Које звучно сањамо
Уморна сам у чаши
Слободна у пустињи
Зри поноћ од дима
Не бојим се суша, мили
Твоја уста
Певају Мисисипи.


Приредио: Никола Дробњаковић
Пoговор: Милијан Деспотовић
Брош повез, формат А5, 66 страна, isbn 978-86-87993-91-4, 2014. године