Валентина С. Топаловић, Соха небеска

Валентина Топаловић, Соха небеска

ЗАКЉУЧАК

Ипак, све смо успели, Луи.

Глобус се окреће, реке имају свој ток, небо и даље не пада на главу.

Дођи да осмотримо заједно чему смо крв давали, за чије смо идеале гинули. Не буним се, било је неопходно. И, успели смо. Ништа се није променило. Нацрт је неоштећен зубом времена.

Важно је чувати поретке и устаљене истине.


Соха небеска је збирка песама и прозаида коју отвара уводна прозаида „Аутоархеолог“, а симболично је затвара прозаида „Закључак“ у којој, у складу са насловом, песникиња закључује: „Важно је чувати поретке и устаљене истине“. Поредак је битан због мастила које на моменте мења крв, а истина да то потврдимо као узалудност. И заиста, шта су осим те узалудности добили археолози? Добили су осмех који припрема Валентина опирући се „разорној празнини“ коју је донео век чији је она савременик. Она отвара неколика важна социолошко- антрополошка питања: апсолутна слобода, цинизам, одбаченост. Рекао бих да је ово нужан след ствари. овог првог нема, добијено од друге две одреднице само је разбијена чаша коју је „немогуће поправити“.

Саркастичним песимизмом, уз опаску о статуи слободе, Валентина ову књигу завршава стиховима: „И, успели смо. Ништа се није променило.“ У поезији јесте, свакако. Овом књигом поезија је на добитку, и у помаку је.

Милијан Деспотовић

Предговор: др Александар Јерков
Поговор: Милијан Деспотовић
Брош повез, формат А5, 52стране, isbn 978-86-87993-54-9, 2013. године